Izgubila sam nevinost u 16-toj godini, 2000-te. Na najgori mogući način. Pogodite na koji?! … Dala sam izjavu, ali nisam imala snage da se borim. Nisam uspela. Još sam bila (i ostala) epileptičarka. Ali, sebi sam se zvaetovala da ću

Izgubila sam nevinost u 16-toj godini, 2000-te. Na najgori mogući način. Pogodite na koji?! … Dala sam izjavu, ali nisam imala snage da se borim. Nisam uspela. Još sam bila (i ostala) epileptičarka.
Ali, sebi sam se zvaetovala da ću od tad (2000-te) JA gaziti, JA iskorišćavati i Ja ostavljati muškarce, bili oni O.K. ili ne. Duboko razočarana u život (kako bih se osećala?!) krila sam očaj, gušila suze i tugu u sebi, godinama sakupljajući deliće svog raspršenog života. Ispunjavala sam obećanje sebi: imala sam nekoliko veza, i bez obzira kakvi su bili prema meni, dobri, zli, razumni, NE.

Nedovoljno da im verujem. Lagala sam da ih volim i seksulano i svakako ih iskorišćavala. Ali, nijednog bivšeg nisam prevarila sa drugim (dobro, jesam jednog – zaslužio je). Ja nisam neverna – ne, nego samo ih zaludim, slatkim lažnim rečima, ostavim, povredim i – jačala sam. Ali ne dovoljno.
Ona bol bi malo uminula i – ništa više. To se ne zaboravlja! Vratila sam samopouzdanje uz pomoć SOS centrića, koji, na žalost, više ne postoji. Bol je jenjavao, ali ja sam opet ojačala. Ali nisam zaboravila. Bilo je užasno. Ponovo sam silovana početkom ove godine. Tri puta od drugog, još goreg zločinca – em silovao, em me je pokrao! Ali, pomakla sam unapred – prijavila sam silovatelja i lopova. Dala izjavu. Opet – neuspeh.
A on je „otperjao. Obratila sam se Ženskom Centru. Pritekle su mi u pomoć i to sam i očekivala – i to sve mi puno znači. I značiće mi – zauvek. Opet – treći agresor, primitivac, prepotentni gad. Prvi put – nisam uspela, drugi put – malo sam pomakla, ali opet nisam uspela.
Ali, treći put – iako sam dugo tolerisala, protiv svoje volje (bio je grub, znate muški ego!) – treći put sam uspela!
Bez policije, bez agresije – već čistom željom za uspehom. Poslušavši savet prave prijateljice učinila sam svoje delo na svoj način. Izglumila sam epinapad dok mi je „njegov ponos“ bio u ustima (trebala sam mu ga odgristi).
Pukao mi je film. On se udaljio i uplašio. Izglumila sam nervni slom, i da, uzela sam nož kao da ću iseći vene.
Naravno, nisam to namerila da uradim! On je naseo! To, ja sam reskirala, ja sam stvorila pakao, ja sam izglumila nervni slom, a on ga je doživeo, zaista. Uplašen, kao kukavica (to i jeste!) otperjao je! Čim me je odvela hitna. On brine za mene… hahaha!

Gde ti je sada agresivnost, „frajeru“. Sumnjam da će se treći zločinac usuditi da mi skoro zakuca na vrata. On je ipak kukavica ispod maske bahatog i prepotentnog „frajera“, „opasnog tipa“… Ponosna sam što sam treće zlostavljanje uspela da pobedim, i to sama.
Te večeri, sama, sa njim. Inače, to ne bih uspela nikako bez psihoterapija u Ženskom centru, bez podrške prijateljica iz Centra i Ažina, i bez slušanja reči i saveta psihoterapeutkinje.
Ja sam pomakla, ja sam se suprotstavila zločincu; rekla sam NE; Ja sam stvorila pakao; Ja sam zločesta devojka. JA SAM USPELA
ispovesti.com