Odrasla sam u jako siromašnoj porodici. Otac nikada nije imao posao a
mama je čistila po kućama. Stan preko puta nas su prof.matematike sa
svojom porodicom.
Njegova kćer i ja smo se od malena igrale i družile, bila je jako
odgojena i nikada mi nije ništa dobacila, čak se sećam dana kada bi
svaki dan poslije škole svratila u trgovinu i meni i njoj kupila
sladoled. Bila je jako kulturna i dobra devojčica. Kako smo odrastale
bile smo nerazdvojne. Družila se ona i sa “uglednijim” ali na mene
nikada nije zaboravila. Za večernje izlaske jedna haljina njoj jedna
meni, delila je sve. Nije želela da ispaštam, bilo je i dana kada nisam
imala šta da jedem, ali ona je bila tu da mi pomogne.
Odselila se na
studije u Beč a ja sam ostala u Beogradu. Taj period sam jako teško
prebrodila. Vremenom smo izgubile kontakt… Udala sam se rodila 2 dece,
zaposlena..živim u dobrim uslovima, pomažem svojim.. U žurbi danas
slučajno udarim ženu ramenom okrenem se i pogledam je u oči sjećanja se
vraćaju, suze idu, ostajemo nepomične.
ispovesti.com
0 komentari:
Objavi komentar